Pratite nas

Saradnja?
[javascript protected email address]

Log in
Registracija

Kovrdžavost lista breskve

Carstvo:
Fungi
Razdeo:
Ascomycota
Klasa:
Archiascomycetes
Red:
Taphrinales
Porodica:
Taphrinaceae
Rod:
Taphrina
Latinsko ime:
Taphrina deformans

Domaćini

breskva, nektarine, retko se javlja na bademu i vrlo retko na kajsiji.

Simptomi

Taphrina deformans se razvija na svim zeljastim delovima breskve: lišću, mladarima, cvetu i plodu.
List - najozbiljnije posledice su na lišću koje je zaraženo odmah po oslobađanju iz pupoljaka. Simptomi se javljaju oko mesec dana posle ostvarene infekcije. Liska može biti zahvaćena u celosti ili, u poznijih zaraza, samo delimično. Ako je zahvaćen ceo list, uvećava se i više puta u odnosu na zdrav list. Oboleli delovi lista skoro u potpunosti gube hlorofil, postaju zelenožuti, a u nekih sorti pojavljuje se crvenkasto-ljubičasta boja u zaraženom mezofilu. Sa razvojem bolesti obolelo tkivo jako zadebljava, deformiše se, nabora i iskovrdža, pa otuda i sam naziv bolesti - kovrdžavost.
Krajem proleća na iskovrdžanom lišću pojavljuje se sivkasta prevlaka sporonosnih organa gljive, koja pokriva lice zaraženog dela lista. Svo zaraženo lišće požuti, zatim postaje mrko, vene i opada nekoliko nedelja posle zaraze. Toplo i suvo vreme ubrzava njegovo opadanje. Opalo lišće ubrzo biva zamenjeno zdravim prirastom, u toku juna i jula meseca. Zbog utroška hraniva za stvaranje novog lišća stablo se iznuruje i slabi. Usled opadanja lišća dolazi do gubitka plodova, što se odražava na prinos.
Mladari - zaraženi mladari se takođe deformišu, kraći su, deblji i izumiru posle pojave sivkaste prevlake na njihovoj površini.
Cvetovi - zaraženi cvetovi se u celosti deformišu, sasušuju i opadaju.
Mladi plodovi - slično se dešava i sa zaraženim mladim plodovima, koji se deformišu i propadaju, što se nepovoljno odražava na rodnost.
Ova bolest ne prouzrokuje direktno sušenje breskve, ali dovodi do slabljenja voćke, tako da ona postaje mnogo osetljivija prema niskim, zimskim temperaturama i zarazama od strane drugih organizama. Smanjeno je formiranje plodova za narednu godinu ili čak i za duži period.

Ciklus razvića

Micelija gljive se razvija interćelijski i stimulativno deluje na parazitirane ćelije, pojačava njihovo razviće i deobu. Ispod kutikule formira se gust splet micelije. Svaka ćelija micelije se deli uzdužnom pregradom na dve ćelije, od kojih se spoljna razvija u askuse koji izdižu kutikulu i izbijaju na površinu. Stvoreni sivkasti sloj askusa zapaža se čak golim okom.
Askusi su 17-25 µm dugi i 7-12 µm široki, a dimenzije askospora su 3-7 x 3-7 µm. (Booth, 1981.). Kod T. deformans su opisane “vegetativne” i “sporonosne” hife. Vegetativna hifa je končasta i sačinjena je od dugih ćelija. Sporonosna micelija je izgrađena od nepravilnih kratkih ćelija i nalazi se u lišću. U zaraženim lastarima micelija je uglavnom vegetativna.

Na deformisanim, zadebljalim listovima tokom proleća formiraju se askusi koji se uočavaju u vidu sivkastog sloja (tkz. “goli” askusi). Svaki askus obično formira po 8 jednoćelijskih askospora. Dozreli askusi pucaju i oslobađaju askospore. Askospore se dalje razmnožavaju pupljenjem još dok su u askusu ili posle oslobađanja iz askusa i pri toplim i vlažnim uslovima formiraju tkz. blastospore (konidije). Blastospore mogu dalje pupiti i stvarati ogroman broj novih blastospora sa tankim ili zadebljalim zidovima.
Askospore i blastospore se ispiraju kišom i kišnim kapima koje raznosi vetar i dospevaju u pupoljke ili pukotine kore, gde proklijaju i obrazuju kvascima slične konidije (blastospore). Ove konidije i askospore prezime i predstavljaju izvore zaraze narednog proleća. Zbog širenja spora kišnim kapima mala je mogućnost njihovog raznošenja sa zaraženih na nezaražena stabla breskve i za širenje zaraze izvan zasada.
U prohladnom i vlažnom vremenu, rano u proleće (optimum 15,5-21°C), u fazi bubrenja i otvaranja pupoljaka, spore klijaju i inficiraju isključivo mlade listove i cvetne pupoljke. Infekcija se vrši samo kada askospore dođu u kontakt sa sasvim mladim i nediferenciranim tkivom domaćina. Pri hladnom i kišovitom vremenu diferenciranje tkiva se vrši sporije, pa ostaje duže osetljivo prema patogenu. Micelija gljive brzo raste interćelijski ispod gornjeg epidermisa, stimulišući intenzivan porast ćelija, što dovodi do porasta i povećanja lista i pojave karakterističnih simptoma.
T. deformans ne stvara sekundarne zaraze jer osetljivo tkivo domaćina brzo postaje visoko otporno prema dejstvu parazita. Čim listovi očvrsnu nisu više podložni napadu bolesti.
Askospore i konidije formiraju zadebljale zidove i tako se održavaju u toku toplog i suvog leta i hladne zime. Njihova vitalnost se može održati dve ili više godina. Stoga posle godine sa relativno slabom pojavom bolesti, ako se breskva ne zaštiti, može doći godina sa vrlo jakom zarazom. Posebno treba naglasiti da je breskva osetljiva prema zarazi samo u periodu od bubrenja do otvaranja pupoljaka.

Zaštita

Izvori:

http://www.pisvojvodina.com

http://www.mycolog.com/

https://upload.wikimedia.org

http://www.naturefg.com

http://agronomija.rs

Pesticidi koje možete koristiti za prevenciju i lečenje

Sistemični (preparati koji štite i leče) preparati na bazi aktivne materije Bakar hidroksid

Prskanje breskve

Primena: jedan tretman u proleće, u vreme bubrenja pupoljaka, do pojave zelene tačke i, po potrebi, još jedan tretman u jesen, u vreme opadanja lišća. Primenjuje se folijarno, svim tipovima zemljišnih prskalica, traktorskim i leđnim.

Proizvodjac Pesticid Aktivna materija Koncentracija Karenca

Našli ste grešku na sajtu?

Ne oklevajte da je prijavite!

info@zastitavoca.rs ili

prijavite grešku